Хвалили су уређаји

Пошто већ две недеље чекам да мајстори замене уређај за појачавање сигнала, одлучих да се жалим. Оператер се љубазно јави, саслуша и каже да су хвалили уређаји. Учинило ми се да се не разумемо, нисам позвала да их хвалим, већ да се жалим. Моје ћутање човек је добро протумачио, па је поновио: ,,Хвалили су уређаји“.

,,Да, фалили су уређаји“, кажем ја, али он не примети разлику.

Матица српска, Речник српскога језика, Нови Сад 2011

хвалити, хвалим 1. (некога, нешто) истицати нечије врлине, вредности, лепоту и сл., похвално, ласкаво говорити о некоме, нечему; величати, уздизати…..(стр.1426)

фалити, -им свр. и несвр. нем. разг. 1. (некоме или безл.) не бити на располагању, недостајати, мањкати…..(стр.1400)

 

Vrlodobar

Svi znamo da su ocene  : nedovoljan (1), dovoljan (2), dobar (3), vrlodobar (4), odličan (5).

Dobro ste videli da piše  vrlodobar (4) spojeno. Nisam pogrešila.

Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2010.

Na strani 403, reči koje počinju slovom O, piše : ,, ocene: odličan, vrlodobar, dobar, dovoljan, nedovoljan itd. (ispod npr. pism. sastava pišu se početnim vel. slovom pošto se ispisuju izdvojeno) “.

Setite se kako ste napisali u dokumentaciji.

 .

 

Za poneti

KAFA ZA PONETI

Dok sam sedela u bašti kafea i ćaskala sa koleginicom, pažnju mi je privukao natpis  KAFA ZA PONETI.

Šta je tu pogrešno ?

Pogrešno je što ispred glagola poneti stoji predlog za.

Predlozi su nepromenljive, pomoćne reči koje stoje ispred imenskih reči; preciziraju značenja padežnih oblika – različiti predlozi ispred istog padeža opisuju neku nijansu u opštem značenju : iz kuće, sa kuće, pored kuće, oko kuće….

Mogu kafu poneti za drugaricu – njoj sam  namenila.

Nećemo izgubiti mnogo vremena  ako , umesto pogrešnog ZA PONETI ( ZA POJESTI, ZA POPITI ), kažemo : ,,Poneću“.

 

Imam svoje ime i znam gde se piše zapeta

– Nazovi me mama.

– Zašto želiš da te zovu mama? – upita drug koji je stajao kraj njega.

– Šta je tebi? Napisao sam mami da mi se javi – odgovara dečak.

Jedna zapeta i jedan pogrešno upotrebljen glagol menjaju smisao poruke.

1.   Drug se šalio, ali mi svakoga dana čujemo da neko nekoga treba da nazove, umesto da pozove. Nazvati, znači nekome dati ime. Ne znam za vas, ali nikako ne bih volela da me nazovu telefonom, iako ima veoma zanimljivih modela. Više volim da me neko pozove telefonom.

2.   Vokativ upotrebljavamo kada se nekome obraćamo i, ako je u pisanoj formi, pišemo zapetu.

a)  Pozovi me, mama.                                                       Zapetu pišemo ispred imenice u vokativu.

b) Mama, pozovi me.                                                         Zapetu pišemo iza imenice u vokativu.

c) Molim te, mama, pozovi me odmah.                               Zapetu pišemo ispred i iza imenice u vokativu.

 

Poznavajući tebe

– Poznavajući tebe, ne sumnjam da je odlično urađeno.

Ne sumnjam da je odlično urađeno, ali nije pravilno rečeno .

Glagolski prilog sadašnji je nelični glagolski oblik i gradi se na sledeći način :

POZNAJU          +           -ĆI       =     POZNAJUĆI                                                                             

(3.lice množine prezenta)   +    (nastavak)    =  glagolski prilog sadašnji

Kad god niste sigurni, glagol stavite u 3.lice množine prezenta i dodajte nastavak -ći .

Poznajući tebe, ne sumnjam da je odlično urađeno.

 

 

Ko ovo razume

Protestvovali su mali akcionari (neću da imenujem preduzeće) ispred jedne državne ustanove (neću da imenujem) …

Rečenica nije završena jer nema potrebe da gubimo vreme.

Prva reč je pogrešna.

PROTEST – reč francuskog porekla, 1. oštar, energičan prigovor, javno izražavanje negodovanja protiv čega, izražavanje nezadovoljstva… (Ivan Klajn, Milan Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza, Prometej)

Dakle, glagol  treba da glasi PROTESTOVATI . Imenici protest-  (u ovom slučaju to je i tvorbena osnova)  dodali smo sufiks (tvorbeni nastavak) – ovati. ProtestVOVATI  ne znači izražavati negodovanje, nezadovoljstvo. Ne znam šta znači, pa zato nisam razumela o čemu je novinarka u svom izveštaju pričala, a i akcionari, ako su protestvovali, nije ni čudo što ih nisu saslušali.

 

Ispred kompanije

Završen je 79. Međunarodni poljoprivredni sajam, uručene nagrade najuspešnijim kompanijama, dodeljene i uručene plakete za kvalitet proizvoda… Pitate se zašto vas ja o tome obaveštavam. Svakoga dana sam slušala sledeće:

– Zahvaljujem se ispred kompanije……

Ako se raspitate za adresu i u određeno vreme budete ispred neke kompanije, ili ispred fabrike, ili ispred zadruge, dobićete plaketu ili pehar. Jasno ljudi kažu da se zahvaljuju (odriču  se nagrade)  ispred preduzeća.

Kada zastupamo članove svoga kolektiva, govorimo u njihovo ime, ne ispred zgrade .

Zahvaljujem u ime zaposlenih, u ime svojih kolega….

 

Imena i prezimena

– Kako se zovete, kolega ?

– Petrović Miloš.

– Miloše Petroviću, nisam ti ja sudija za prekršaje da mi govoriš prvo prezime, kaže profesor.

 

Bliži se kraj nastavne godine za učenike osmog razreda i treba da se popune svedočansva, uverenja, diplome, da se napišu pozivnice ……

Priznajte da ste u nedoumici kada treba da napišete ime i prezime učenika. Da biste bili sigurni, napišete prvo prezime i to vas oda.

Prvo se piše ime, sem u spiskovima, registrima – zbog lakšeg traženja, pa prezime.

•  Muška prezimena menjaju se po padežima  : Pavlu Petroviću, Marku Mijatoviću, Stefanu Maleševiću…..
• Ženska prezimena ostaju nepromenjena : Dragani Petrović, Marijani Pavlović, Ivani Marić…

 

Endi Mari, Venus Vilijams, Marija Šarapova

Ako ste pomislili da ću pisati o teniserkama i teniserima, prevarili ste se. Naša tema biće njihova imena i prezimena. Novinari ih svakodnevno pominju, neki pravilno, a neki ne.

U polufinalnom meču Novak Đoković savladao Endi Marija.

                   Podvukla sam pogrešno upotrebljeno ime. Moji učenici bi  začuđeno gledali zato što im ništa ne para uši, a i svi tako govore (to im je omiljeno opravdanje). E, pogrešno je zato što  se  STRANA MUŠKA IMENA I PREZIMENA MENJAJU PO PADEŽIMA (nisam vikala, samo želim da istaknem) .

                  Novak Đoković savladao Endija Marija.

Rafael Nadal se sastaje sa Rodžerom Federerom, a Viktor Troicki sa Davidom Fererom.

Pehar je pripao Mariji Šarapovoj, u finalu je savladala Venus Vilijams.

ili

Venus Vilijams nije uspela da pobedi Mariju Šarapovu.

Strana ženska imena i prezimena menjaju se po padežima kada se završavaju na -a (Marij-a Šarapov-a), u ostalim slučajevima ostaju nepromenjena.

Ako se žensko ime završava na -a, a prezime ne, menja se samo ime : Pobedila je Serenu Vilijams.

 

Skraćenice

Da bismo uštedeli u prostoru i u vremenu, skraćujemo reči. 

U Pravopisu srpskoga jezika ( izmenjeno i dopunjeno izdanje)  piše: ,, Prema postanku i načinu skraćivanja, skraćenice se mogu svrstati u više grupa : opšte (domaće) skraćenice, merne i opšte međunarodne skraćenice, verzalne skraćenice, verbalizovane skraćenice, pri čemu se pravi razlika između slobodnog i programiranog skraćivanja“.

Matica srpska, Novi Sad, 2010.

Da posle moga citata ne budete kao plavi , neću komplikovati.

Najčešće koristimo OPŠTE (domaće skraćenice) i pišemo ih malim slovom, a skraćivanje obeležavamo tačkom.

Zašto pišemo tačku?

Pišemo tačku zato što skraćujemo reč.

Da je skraćenicom obuhvaćena cela reč, ne bismo pisali tačku.

Početne skraćenice:

a) samo početno slovo: g. – gospodin ili godina, t. – tačka, n.e. – nove ere, o.m. – ovog meseca ;

b) početna grupa samoglasnika : br. – broj, str. – strana, mn. – množina, i dr. – i drugi ;

c) početna grupa do drugog samoglasnika : ul. – ulica, prof. – profesor, gimn. – gimnazija, inž. – inženjer, god.

d) do trećeg, retko i do četvrtog samoglasnika : biol. – biologija (biološki), neob. – neobično ;

e) deo reči do sufiksa (tvorbenog nastavka) : srp. – srpski, tur. – turski, grč. – grčki.

Sažete skraćenice :

a) sa prvim i poslednjim slovom : dr – doktor, gđa – gospođa, pišu su bez tačke (obuhvaćena je cela reč) ;

b) sa prvim i karakterističnim slovima: tzv.-  takozvani , stsl. –  staroslovenski, jd. –  jednina ;

c) sa udvojenim prvim slovom gg. – gospoda )kao znak množine).

Ima skraćenica od višečlanih izraza : npr. – na primer, itd. – i tako dalje, tj. – to jest…..